Vojvodjanska rapsodija

E pa da je dečko nego…Sve mi to nekako odvratno.A Kristina ima tri godine.To je kćer čika Živana i tete Žužane. Budim se u sobi ujutro.Pored mene na istom krevetu spava plavokosa devojčica.

Vojvodjanska rapsodija

Ima trenutaka u životu iz kojih želiš da odeš.Da se izvučeš.A oni traju,traju…Došao sam na jedan salaš,sa roditeljima.Tata je u poseti svom velikom prijatelju.Čika Živan i njegova žena Žužana.A inače smo poreklom iz tog kraja.Novosadsko dete sam iz solitera.Rođen u stanu.Nervira me ,salaš,zemlja,stoka.Sve mi nekako tesno.

Išao bih kući.Ali tu je velika gužva.Tetka Žužana je rodila sina Rajka.Ja šest godina imam.A u selu je i neka svadba.Salaš je blizu sela pa ima struju.I mada me tetka Žužana grli i miluje.Ja ovo ne podnosim.Naročito neke zvukove.Sada mi srce bije kada ih se setim.Vojvodina u smiraj dana.Čuje se stoka,škripa đermova,lupanje metalnih kanti.Lanac.Ljudi pred veče poje stoku.A tu je i jedna mala Kristina.E pa da je dečko nego…Sve mi to nekako odvratno.A Kristina ima tri godine.To je kćer čika Živana i tete Žužane.


Budim se u sobi ujutro.Pored mene na istom krevetu spava plavokosa devojčica.To je Kristina.Ima upletene kike.
Gledam je kako slatko spava.A milo mi sve ovo.Ne znam zašto.Milo mi.
Odemo u selo kod još jednog tatinog dobrog prijatelja.Ovoga puta čika Ariško i njegova žena Lela.Oni imaju kćer Branku.Tri godine ima.Ali ona me uopšte ne gleda.Mesi nešto.Igra se sa blatom.Crna kosica.A lepe rukice.
Da imam kćer,voleo bih da takve rukice ima.Ne priča ništa i ne gleda me.Malo posle toga, njeni roditelji odlaze da žive u gradu.Ona je Novosađanka postala.


Petnaest godina je prošlo od tada.Sada volim polja.Studiram agronomiju.Imam društvo na faksu.Ja,Vasa,Mijo,
Ištvan i Jan.Mi nismo tri musketara.Mi smo pet musketara.
Tata vozi auto.Ja sam na zadnjem sedištu.Idemo na onaj salaš.Kod čika Živana.Nismo toliko dugo bili.Ne znam zašto.A ja razmišljam o svemu.Leto je.Dve promašene ljubavi za godinu dana.Prvo sa Tinom.Imali smo na vrhu zgrade fakulteta neke vežbe iz hemije.Tu se našla neka devojka Tina.Upoznamo se.Zvoni mi mobilni telefon.Jan me nešto zove da siđem dole.Taman sam završio razgovor sa Janom.Kratak razgovor.Odozgo je Tina sletele do mene.
Trebalo je da je pozovem na izlazak.Zašto je inače sletela dole?Pa zbog mene.Tina je dosta mršava devojka.Sad se kajem ovde u kolima.Zašto je nisam pozvao.Ona se naljutila izgleda.A nekako je nisam ni viđao na vežbama.
Pa i uopšte posle toga.


Više od pola godine sam saletao neku Violetu.Super riba.A ništa.Da presvisnem za njom.Ona studira na pravnom fakultetu.
Onda mi je Vasa rekao da ne mogu i moje desetke imati,a i Violetu?!Kopčam da su njih dvoje u šemi.Vasa je najlepši momak od nas petorice.On je sve vreme kresao Violetu.A sada počinje leto.Violeta me pozvala na njen rođendan.Da li da odem?Budem suvišan.Ili me zove da se kresnemo.Zašto to ovde nismo radili?Zašto me nije probala?
Pa ako ne valjam…onda…Ona živi u jednom malom gradiću.
Dolazimo na salaš.Leto je pa sedamo napolju za drveni sto.Spremaju nam ručak.Bački ručak.Tu je i Kristina.
Sada 18 godina ima.Plava kosa,lepa.Tetka Žužana me u glavu poljubila,dok sedim.“Porastao moj momak“.
Grli me rukama,kao da smo rođeni.A startuje baka Emilija.To je majka čika Živanova.Priča dvesta na sat.
Spominje Kristini ko sam ja.Da sam davno bio i da smo tada „spavali“ zajedno nas dvoje.Kristina se verovatno zastidela.Oštro je i glasno rekla:“Ne sećam se toga“!


Veče je, idemo na spavanje.U onoj sobi spavam.Ali nema Kristine.Ja i tata.Sad su dva odvojena kreveta.
Tata pored zida,već hrče.Sad mi Kristinu nisu doveli.Moj drug,Crnogorac Mijo,bi ovako pevao:
„Kad sam bio mali Mijo,spavao sam s’ kim sam stio.
A sad kad sam malo veći,ne daju mi ni skim leći“.
Treba: „Ni sa jednom“,ali se ne uklapa to.A primetio sam da Kristina ima jako dobre noge.Digao mi se.
Počinjem da drkam.A ovaj krevet škripi li škripi.Jezivo škripi.Odustajem.Zaspim.


Ujutro nekako, tamo vamo.Prolazi vreme.Šalju mene i Kristinu da naberemo višanja.Tu je blizu voćnjak.
Kristina bere višnje,ćuti.Nekako mi sve bez veze, kao onda kad sam mali bio.Kristina jede višnje,pljucka koštice.Gleda me,a zatvorila jedno oko.Čkilji.I kaže mi:“Videla sam ti kurac,kada si se sinoć skinuo da legneš“.
A ja,njoj:“Pa“?A ona nastavlja:“Pa ništa,dobar ti je“.Jede višnje i dalje.A ja samom sebi i u sebi:“Magarčino jedna, devojka preuzima inicijativu.A ti ćutiš k’o magarac,obični.Nije te stid i sram“.Onda ja kažem:“A podigni malo tu belu haljinu pa da ti pičkicu vidim“.Uhvatim je za haljinu.Ona vrisne i stane bežati.Trči k’o ala.Ja mlad momak.A ona u formi.
Trčimo tako kilometar.I već ne znam koliko.Stane pored jednog jezerceta.Okolo mnoštvo belih gusaka.Zadihala se ali se smeje.I ja hoću da se izduvam.Onda ona skide haljinu.Gola potpuno.

Nije baš lepotica.Ali ima telo.Sise dobre.Lepa je,šta pričam?
Očvrsla od poljoprivrednih radova.Ima samo osnovnu školu.Telo mišićavo.Kao sportistkinja.Ulazi u vodu.Kad može ona.I ja se go svučem.Ulazimo u vodu.Guske gaču.Ljubimo se.Smejemo se.Plivamo.Vatra je ona velika.
Posle, vodimo ljubav,blizu, u bagremovoj šumici.Nije nevina ova cura.Iskusna je ona i u tome.Ljubim njene dobre sise.
Odlazimo do čika Ariškovih.Ona Branka.Osamnaest godina ima.Završila srednju školu.Došla malo iz grada.
Ona sedi, nešto, kao šije oko bluze.Njena baka Jaroslava.

Ariškova majka.Dovodi mene.Priča joj da sam dolazio davno.
Priča baka trista na sat.Onda nas je ostavila same.Ona ćuti.Ne gleda me, kao i onda.A vidim farmerice dobro popunjene.
Crna,gusta kosa.Ni kratka ni duga.Kakvo seksi burence.Šalim se.Nije debela.Punačka.Gledam u dekolte.Izvrsne, podeljene, dve okrugle sise.Munja sinula kroz mene.A njene ruke?Punačke.Lepe.Sitne guste smeđe dlačice na podlaktici.Pali me to neviđeno.Ona progovori:“A jesi li mi pičkicu gledao,tad kad sam bila mala“.Mislim se:“Ona o kurcu,a ova sad o pički“.“Kako to“?Kažem.“Pa kad su me kupali ili već ne znam“.“Mislim se:“A, jeb’o te kurac.


Ova mala je prošla dosta.Vidim po faci.Za mnoge momke je ona širila noge“.Pa kažem:“Nisam tada,ali evo me sad.
Pokaži mi je.Sad je interesantnije“.Sad me pogledala.Rekla mi je da sačekam da se presvuče.Voziće me autom.
Da vidim kako vozi.Obukla je tanku plavetnu haljinu.Patike crvene boje,“Starke“.Sedamo u njenu Ladu.Posle pola sata dobre vožnje.Mi u šumici stajemo.Sedim u Ladi do nje.Onda je ona otkopčala moj šlic.Izvadila i mazila mi…
Ne zadugo sagla se i dudlala.Znoj me probija.Onda je izašla, skinula haljinu.Gola.Prošla okolo.Ušla i na sedištu smo se kresali.Ja sedim,a ona se natakla.Sise mi prema ustima.

Ljubim ih.Fantastične.A ona se nabija.I ja provreo.Izdižem se i nabijam joj.Uh…Uf…Han…Oh!Ona:“N…ne mogu ni sedam dana bez mmm..muškarca“.Kaže mi.“Sad ga imaš“.Kažem ja.
Sutradan, mi u bašti kuće Ariškove familije.Gledamo se.Samo što se ne povatamo.Odnekle Kristina.Peške ovamo došla.
Ljuta kao zmaj:“Šta ti imaš sa ovim momkom“!Kaže Branki.Onda se okreće meni:“A šta ti tu radiš“?!Pa opet Branki:
„Šta ćeš ti sa mojim momkom“!?One se počupaju.Šamari.Tuča.Ne znam šta da radim?Padnu u blato.Prljave.Ali popuste.Smeju se.Počnu da se grle.Ovo je Vojvodina.Mi ovde nismo krvožedni.Branka ljubi Kristinu u usta.Kao momak devojku.Bar dva minuta to traje.Kristina je „odradila“poljubac.

Više se ovo nije ponovilo.Kristina ne prihvata ovakvu igru.
Devojke su se presvukle.Odlazimo na ono jezero,svo troje.Kupamo se.Ovog puta nismo goli.Poneli smo kupaće.
Ima na nekim njivama drvenih kućica.Ili male zidane.To je vlasnikova.Da neki put nadgleda rod.Našli smo takvu jednu.
Kolima dolazimo.Ladom.Branka,Kristina i ja.Nekako otvorimo.Tu mala kuhinja sa krevetom.Kredenac.Poneli mi…
Ne ponela kola:Hranu,piće,ćebad.Pred veče ševa u troje.Ja protiv crne i plavuše.Između nogu crnke.Pa onda plavuše.
Guzim crnku.Ono odpozadi.Pa onda plavušu.Umorni smo.Pala noć.

Bilo nevreme.Vetar duva napolju hladan.Za’ladilo.
Mi pod ćebadima.Idila.Ja umoran tonem u san.Osećam dve devojačke ruke.Obe zavlače ruke ispod ćebeta.Diraju i maze moj penis.Cerekaju se obe.Zaspem.Ujutro smo nastavili“posao“.Kad smo krenuli,devojke su počistile sve i spremile kao kad smo došli.Čak i bolje.Sedimo ja i Kristina na zadnjem sedištu.Branka pali auto i puši cigaretu.


Priča preko cigarete:“Sad ćemo te pustiti dva tri dana.Da odmoriš pišicu.Onda ćemo te opet konzumirati“.Obe prasnule u smeh.Tako je i bilo.Kod jezera u bagremovoj šumi.Opet u kućici…Nezaboravno jedno leto.


Počela su predavanja.Branka je lepša.Upisala je neki faks.Ali ja sam Kristinu odabrao.Moja devojka.A ona je to i želela.Brat će ostati na salašu.Ona kao i sve devojke žudi za svetlima velikog grada.Oženiću se sa njom prvom prilikom.Ona je to zaslužila.Borila se za mene kao lavica.Kako je samo Branku napala.To fali mnogim devojkama.


Da se bore za svog momka.To fali Tini, a i Violeti.Kristina je pristala da deli momka sa drugom devojkom.Samo meni za ljubav.Ne kažem da to tako treba.Da cura treba, da suparnicu trpi.To je naš slučaj.Tina, da je još malo dala gas.Osvojila bi me.Iako je mršava.Ali još,zašto Kristina?U njoj je duh Vojvodine.


Volim te Kristina.Zar bih ja digao ruku na tebe Kristina?Na tvoju mamu Žužanu?Na tvog ujaka,veselog čika Karolja?
Nikad.Zar bih ja digao ruku na Miju,Ištvana,Jana pa čak i na Vasu?Nikada Kristina.To se neće desiti.Jebem mater svima koji nas zavađaju ovde.Neka puše svi koji prave mržnju u Vojvodini.

Koji podlo podrivaju.Naš brod je prošao kroz teške orkane.Svi ljudi ovde su jedni drugima pružili ruke.Zar sad da se pljuje po Vojvodini?Da se mrzimo?Jedra našeg broda su pocepana.Ali Evropsko kopno se već nazire.Treba biti strpljiv i hrabar.To nam bar ne manjka.


Kupio sam prsten za Kristinu.Devojka sa kosom, kao klasje Vojvodine.