Krivi toranj

Odustalo se od ideje da se toranj potpuno ispravi iz 2 razloga. Prvo, tehnički bi bilo gotovo nemoguće i veoma rizično po čitavu građevinu. Drugo, ta nagnutost je postala njegov simbol i deo identiteta.

Krivi toranj

Krivi toranj u Pizi jedno je od 7 svetskih čuda. Velika je zabluda da je on deo ove najprestižniji liste zbog toga što je „kriv“. Njegov jedinstven dizajn i fenomenalna izrada razlog su što se svrstava među najlepša dela svetske arhitekture.

Dizajniran je po ugledu na čuvenu vavilonsku kulu koju je u svojim delima opisao otac istorije, drevni Herodot.

Do vrha tornja vas vodi neverovatnih 294 stepenika a sedam zvona na njemu zvone po taktovima muzičke lestvice. Inače krivi toranj i jeste ništa više do zvonik monumentalne katedrale Kampo dei Mirakoli. Osim tornja ovaj prelepi kompleks čine i krstionica, crkva i dva muzeja.

Radovi na izgradnji katedrale započeti su još u 12-om veku, konkretno 1173. godine. Tekli su dosta brzo za ondašnje prilike i tek posle 5 godina, dodavanjem trećeg nivoa, primećeno je da dolazi do naginjanja tornja.

Ratne prilike obustavile su sve pa je gradnja nastavljena gotovo jedan vek kasnije kada su pod različitim uglom dodata još 4 nivoa na prvobitnu građevinu. Ponovni ratni sukobi, tačnije poraz Pize od Đenove, označili su novi dugačak prekid u izgradnji tornja a tek 1372. godine, tačno 199 godina od početka radova, gradnja tornja ja završena.

Tek nedavno je definitivno utvrđeno da je neadekvatno postavljanje temelja koji tone u mekši donji sloj tla razlog jedinstvene nakrivljenosti cele građevine. Pokušaji poput kopanja staze oko donjeg dela tornja ili ulivanje betona u temelje za vreme Musolinijeve vladavine samo su pogoršali stvari.

Moderniji građevinski radovi sprovedeni od 1999. godine koji su se sastojali u uklanjanju donjeg sloja tla sa više strana tornja imali su za cilj da vrate toranju prvobitni nagib od 13 stepeni u čemu se i uspelo.

Odustalo se od ideje da se toranj potpuno ispravi iz 2 razloga. Prvo, tehnički bi bilo gotovo nemoguće i veoma rizično po čitavu građevinu. Drugo, ta nagnutost je postala njegov simbol i deo identiteta.

A kada ga posetimo i prestane naša impresioniranost činjenicom da se ovako kriv toranj nije srušio kroz mnoge vekove postanemo zapravo svesni  njegove raskoši i lepote.

One su trebale da zasene sve dotada napravljeno i pokažu svu moć i bogatstvo koje je odlikovalo grad Pizu u 12-om veku. Obilzak tornja i njegove bliže okoline brzo će vas uveriti da zaslužuje mesto na listi svetskih čuda.