Ko je skloniji depresiji

Raniji odlazak u krevet i rano buđenje mogu pružiti određenu zaštitu od depresije, sugeriše nova studija.

Ko je skloniji depresiji

Prema podacima iz novog istraživanja, ako ste jutarnji tip osobe, verovatno imate smanjen rizik od duboke depresije.

Ipak, treba imati u vidu da, na primer, ljudi koji su ranoranioci mogu imati i druge zdravije navike koja smanjuju rizik od depresije – zdravije se hrane ili redovno vežbaju.

Svi ti faktori, kao i mnogi drugi, mogli bi objasniti smanjeni rizik od depresije. Štaviše, sama depresija prouzrokuje poremećaje spavanja, pa bi moglo biti da je depresija uzrok toga što noću ne spavate, a ne obrnuto.

Nova studija, međutim, nudi ubedljivije dokaze da raniji odlazak u krevet i rano buđenje mogu sami po sebi pružiti zaštitu od depresije, nezavisno od drugih faktora.

Studija, objavljena u JAMA Psychiatry, koristi metodu istraživanja pod nazivom Mendelova randomizacija, koja pomaže da se precizno utvrdi uzročno-posledična veza.

Tom metodom istraživači mogu upoređivati velike grupe ljudi na osnovu genetskih varijanti koje su nezavisne od drugih zdravstvenih karakteristika ili karakteristika ponašanja – u ovom slučaju tendencija da budemo ranoranilac ili noćna ptica.

Identifikovano je više od 340 genetskih promena povezanih sa cirkadijalnim ritmom spavanja, pa istraživači mogu uporediti velike grupe ljudi.

Naučnici su koristili dve genetske baze podataka sa više od 800.000 odraslih da bi sproveli Mendelovu studiju randomizacije cirkadijskog ritma i rizika od depresije. Nisu imali samo genetske podatke, već i podatke o dijagnozi depresije i informacije o tome kada su ljudi odlazili u krevet i budili se.

Istraživači su mogli da prate i „sredinu sna”, što je korisna naučna mera nečijih tendencija spavanja. Na primer, jutarnja osoba koja ima naviku da ide u krevet u 22 sata i da se budi se u 6, ima sredinu spavanja od dva sata ujutru.

Otkrili su da je za svaku nižu „sredinu spavanja” postojao čak 23 odsto niži rizik od obolevanja od velike depresije.

Dr Til Reneberg, stručnjak za hronobiologiju, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je nedostatak studije bio u tome što naučnici nisu imali podatke o tome da li su ti ljudi morali da ustanu zbog posla ili zbog drugih obaveza.

Dodao je da i ljudi koji su „noćne ptice“ često moraju da idu na posao – rano, što samo po sebi može doprineti depresiji.

„Iz svojih podataka izvukli su prave zaključke,” rekao je, „ali život je složeniji od toga”, oprezan je dr Reneberg.

Sada se verovatno pitate, ako ste „noćna ptica”, hoće li promena navika ublažiti depresiju ili smanjiti rizik od njenog razvoja.

„Nije neophodno”, rekao je vodeći autor, dr Ijas Daglas, sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku. „Studija se bavi velikim grupama ljudi, a ne pojedincima”, dodao je.

„Ovi podaci nam govore da određeni trendovi u društvu, poput upotrebe pametnih telefona i drugih uređaja s plavim svetlom noću, zbog kojih idemo kasnije na spavanje – možda imaju uticaja na nivo depresije u populaciji. Dobijeni rezultati ne govore da ćete se, ako odete ranije na spavanje, osloboditi depresije. Otkrivanje efikasnih terapija mora biti prepušteno kliničkim ispitivanjima”, objasnio je dr Daglas.

Ipak, dao je savet: „Ako ste večernji tip, a morate da se budite rano, pokušajte malo ranije da idete u krevet, jer bi to moglo da bude korisno za vaše mentalno zdravlje.”