Karlo Bulić

Za sebe je jednom rekao da je hteo da bude i pomorac, možda slikar, pilot ili doktor, a da nije ni razmišljao da bude glumac

Karlo Bulić

Karlo Bulić (Trst, Austrougarska danas Italija, 12. maj 1910 — Beograd, Jugoslavija, 19. oktobar 1986.), hrvatski i srpski glumac (76 godina), zapamćen po nezaboravnoj i maestralnoj ulozi Dotura Luiđija u TV-seriji „Naše malo misto“.


Karlo Bulić, rođen je 12. maja 1910. godine u Trstu, Italija, i bio je četvrti sin uglednog trgovca vina, rodom iz Dalmacije. Prvi svetski rat, kao i smrt oca 1918. godine kada je brod sa kojim je odlazio u Dalmaciju bio potopljen, zauvek su ga odvratili da postane pomorac.


Za sebe je jednom rekao da je hteo da bude i pomorac, možda slikar, pilot ili doktor, a da nije ni razmišljao da bude glumac: „Ali, moj život je bio veoma buran, a priroda ni slučajno avanturistička. Ja sam zapravo strašljiv čovik. Ne volim ulaziti u avanture, u nepoznanice. A ipak, život me je uvik gura i gura, baš u takve situacije...“


U „glumačke vode“ ulazi, sredinom tridesetih, kada se pridružuje putujućoj glumačkoj skupini „Talija“, a zatim, izbijanjem Drugog svetskog rata, u rat odlazi kao rezervista Kraljevske vojske,potom se pridružuje partizanima.
Prvi posleratni angažman mu je u HNK u Splitu, pa u Zagreb, a odatle 1947. godine stiže u Beograd u tek osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP). Prva uloga u JDP-u bila je na dan otvaranja pozorišta u Cankarevom „Kralju Betajnove“ u režiji Bojana Stupice 1948. godine. Otada je glumio svuda, ali je JDP ostalo njegovo matično pozorište sve do odlaska u penziju 1971. godine.


I pored mnogobrojnih uloga u pozorištu kao i na filmu, najveću popularnost donela mu je uloga koja mu je obeležila celokupnu karijeru 1970. godine, uloga doktora Luiđija u seriji „Naše malo misto“ po scenariju Miljenka Smoje, a u režiji Danijela Marušića. U vreme prikazivanja serije praznile su se ulice jugoslovenskih gradova, a Karlo Bulić i njegova partnerka Asja Kisić - Bepina postali su megazvezde.


A on je o toj ulozi rekao:
„To je moje proljeće, to su one crvene trešnje zakačene na uho djetinjstva. Žao mi je što sam s Luiđijem ubio sebe. S novim se likovima trudim, pokušavam ubiti Luiđija kojeg bih se rado otarasio, smeta mi.“
Karlo Bulić se u svojoj karijeri istakao svojim ulogama u „Dundu Maroju“, „Ribarskim svađama“, „Kralju Liru“, „Ledi“, „Braći Karamazovima“, „Don Karlosu“, a osim glume, do 1962. godine je predavao masku i šminku studentima Pozorišne akademije u Beogradu.
Umro je tiho 19. oktobra 1986. godine u svom stanu u ulici Kralja Milutina 23 u Beogradu.