Grofica Batori

Ukoliko su vam dosadile klasične destinacije, ljubitelji ste mitova i legendi i pritom želite da istražite Evropu i da ne potrošite mnogo para,

Grofica Batori

Ukoliko su vam dosadile klasične destinacije, ljubitelji ste mitova i legendi i pritom želite da istražite Evropu i da ne potrošite mnogo para, Slovačka je idealno mesto za vas.

Ova centralnoevropska država ima mnogo privlačnih destinacija, koju pored prirodnih lepota prate i intrigantni mitovi i legende. Jedna od takvih destinacija je poseta slovačkih zamaka, među kojima je i zamak Čahtice, interesantan po priči o krvavoj grofici Eržebet Batori, koja se kupala u krvi preko 600 mladih devojaka da bi sačuvala svoju mladost. Eržebet Batori je jedna od najmoćnijih žena nekadašnje Ugarske. Svrstava se među najsurovije serijske ubice i vampiriste u istoriji čovečanstva. Naime, njena porodica je smatrana za vampirsku porodicu koja je imala veze čak i sa grofom Drakulom, kome je Ištvan Batori pomogao da se vrati na presto.

Obe porodice imaju amblem zmaja, čak je i jedan od poseda grofa Drakule pripao porodici Batori. Eržebet Batori je rođena 7. avgusta 1540. godine. Bila je mađarska grofica iz jedne od najmoćnijih porodica u toj zemlji. Ceo život provela je u Slovačkoj, u zamku Čahtice, koji je prvo bio njena rezidencija, a kasnije i zatvor.

Ovaj zamak je dobila kao svadbeni poklon. Nalazi se na vrhu brda i okružen je istoimenim selom. Na tom brdu pronađeno je dosta retkih biljaka, pa je kasnije proglašen za nacionalni prirodni rezervat. Legenda kaže da serija ubistava Eržebet Batori počinje kada je na njenu ruku pala kap krvi njene sluškinje, nakon što joj je Eržebet zabila makaze u glavu. Njoj se tada učinilo da je na tom mestu njena koža postala mlađa. Tada je dobila ideju da ubija mlade i nevine devojke, u čijoj bi se krvi potom kupala.

Devojke je mučila užarenim svećama, vrelim železom i polivala ih ledenom vodom. Njeno zverstvo je išlo do te mere da je za Božić i svadbu svoje ćerke ubila dve služavke. Leševe ubijenih devojaka bacala je svuda ̶ neke su čak raznosili i psi po dvorištu. Posle izvesnog vremena grofica shvata da krv devojka sa sela ne podmlađuje njenu kožu i ona 1609. godine otvara Akademiju, gde su boravile devojke iz plemićkih porodica. Iako je veliki broj ljudi znao za ubistva, o tome se ćutalo.

Međutim, žalbe su se postepeno množile, a žalili su se čak i iz Beča, u kojem je imala dvorac. Iste godine su je javno optužili. Juraj Turzo ju je kasnije uhvatio na delu, kada je nenajavljeno došao u dvorac. Ona i njena četiri pomoćnika osuđeni su za zlodela ubijanja i mučenja devojaka. Tačan broj nije poznat, smatra se da je ubijeno od 20 do 2000 devojaka, ali okviran broj je 610. Zbog njenog plemićkog porekla nisu smeli da je ubiju, pa je u zamku ostala do svoje smrti ̶ 1614. godine. O krvavoj grofici Batori je snimljen čak 21 film. Najpoznatiji je film Juraja Jukubiska, snimljen 2008. godine.

Smatra se da je i legenda o Eržebet Batori inspirisala Brama Stokera da napiše roman „Drakula”. Švedski metal bend, koji se smatra značajnim za začetak blek i viking podžanra hevi metala, dobio je ime upravo po njoj.

Pored legende o grofici Eržebet Batori, zamak Čahtice je zanimljiv i zbog toga što je u njemu 1922. godine snimljen film „Nosferatu ̶ simfonija užasa” , a 1996. godine „Zmajevo srce”, sa Denisom Kvejdom u glavnoj ulozi. Svim avanturistima koji su u potrazi za egzotičnim mestima, čija istorija intrigira i mit ledi krv u žilama, a priroda pojačava osećaj odvojenosti od današnjice, ovaj zamak se mora naći na mapi putovanja.